Na koji način ukazati da je pismenost mnogo više od pukog poznavanja slova?
Živimo u vremenu u kojem je sve više obrazovanih, a sve manje funkcionalno nepismenih. I to je polazna tačka i za rešavanje ovog problema. Potrebno je od najranijeg detinjstva razvijati svest kod dece da nije dovoljno samo da nauče slova i kako da pročitaju tekst. Naravno, važna jeste i ta elementarna pismenost, ali nije dovoljna. Potrebno je razvijati svest o važnosti pismenosti, pratiti potrebe savremenog društva, organizovati radionice za povratak knjigama i čitanju čime bogatimo svoj jezički fond i višestruko radimo na sebi. Ukazati na značaj različitih tipova pismenosti koje su nam potrebne u svakoj sferi društva. Savremeno društvo donosi promene, a savremene tehnologije i mediji preuzimaju primat. Moramo ukazati da nam je osim elementarne pismenosti potrebna sad i medijska, digitalna, informatička, vizuelna, a pre svega društvena. Nažalost, sve manje komuniciramo, a sve više „kuckamo“.
Na kom je nivou prema Vašem mišljenju pismenost u Novom Pazaru, odnosno u kojoj meri je savremeni koncept pismenosti prisutan u našem gradu?
Pismenost u našem gradu je značajno napredovala u elementarnom smislu, ali je potrebno mnogo više truda, rada i zalaganja da se dođe do te funkcionalne pismenosti. Nedostaje nam da se stečena znanja i primene. Nažalost, to nije problem samo kod nas, već je mnogo širi. Savremeni koncept pismenosti prisutan je u našem gradu, ali ne u dovoljnoj meri. Upravo je potrebno da se svakodnevno primenjuje kroz različite vrste savremenih modela pismenosti, da se što vise razvija kroz svakodnevnu komunikaciju jer samo tako u današnjem vremenu možemo podići svest o značaju pismenosti uopšte.
Šta je prema Vašem mišljenju ključno za podsticanje razvoja pismenosti kod najmlađe populacije?
Komunikacija s decom počinje od njihovog rođenja. Od prvog kontakta, glasa, reči uče prema modelu odraslih. I zato je važno da roditelji posvete pažnju deci, da im pričaju, čitaju, upoznaju ih s knjigama, izgovaraju pravilno reči. U početku kroz igru i zabavu, slikovnice, knjige dodira, bajke, basne, pa kad „stašu” da se uvode i u ozbilniju literaturu. Da se smanji uticaj medija i ekrana, a poveća uticajk omunikacije s detetom. A, kad dođe vreme obrazovanja da se sistem i svi mi koji radimo s njima nadograđujemo, razvijamo, uključujemo u savremeni koncept i sveta i pismenosti i potrudimo se da im na njihov način približimo pismenost i razvijemo ljubav prema istoj. Da vratimo ljubav prema knjigama i čitanju i ukažemo koliko je značajna za njihovo odrastanje, njihovu svest, identitet, duhovnost. To podrazumeva promene, pre svega odraslih, da pratimo razvoj savremenih tehnologija i upotrebimo ih u obrazovne svrhe, jer smo mi tu za najmlađe i zbog njih. Deca su nepresušan izvor inspiracije i ne smemo da zaboravimo da ih mi oblikujemo, učimo ih životu, negovanju kulturnog i jezičkog identiteta, a u ovom slučaju pismenosti i njenoj primeni.
By : Profesorica srpskog jezika i književnosti Mila Radomirović Pavlović
